Izgledala si mi divna, duboka, visoka, tako zaokružena i obla, a zapravo si sva u trnje zarasla!
Bez obzira što te ne volim, i što si matora, ofucana, odrtavela, istrošena i potrošena, hvala ti što si me naučila da u najdubljim nizinama sopstvenih slabosti pronađem nikad jaču snagu.
Obukla si se sva u odlaženja. Pokušala sam da ti napakostim na isti način – odlazila sam i ja: sa Balkana, iz života koji su mi postali tesni ili neugodni, iz neispričanih priča, iz besmisla, ponekad iz čiste obesti.
Opraštam ti skoro sve, samo zato što si prošla, što se nikada nećeš vratiti, niti ponoviti! Ne opraštam ti samo jedno – smrt u zagrljaju čiste ljubavi!
I da znaš, nikada više, lepše i predanije nisam uživala, tebi u inat! Zgrabila sam ti 35 dana i putevima ih pregazila, iz inata! Prevarila sam te i onda kada si htela da mi bude najteže – jer sam znala kuda da odem i šta u sebe da upijem! Baš tada, najbolje sam se provodila! Baš tada snažila me je ljubav, prijatelja i porodice!
Istrošila si se sasvim! Zato ti okrećem leđa rugajući ti se i trčim širom raširenih ruku, ozarena, osmehnuta, radosna i jaka u zagrljaj Novoj ugličastoj 2011! Zbogom, 2010! Ova ispred nas je već lepša jer je Nova! A bolja mora biti!
Neka bude jedra i vedra, vrcava i golicava, mirišljava i zavodljiva, zdrava i prava, široka, uvijena u čistu ljubav, ugodna, crvena, jaka i topla! Srećna Vam Nova 2011. godina!
Rasplakala si me <3
ReplyDeleteNije mi bila namera... Uf, taj novogodišnji sentiment... Sigurna sam da si Novu dočekala široko se osmehujući! <3
ReplyDelete