Smešno je i sramota biti romantičan

„Šta znači biti romantičan?“, pitam ja moje đake. Slažu se uglavnom svi u jednom: „Romantičan je onaj što je smešan!“ Pitam ih dalje da mi objasne kako je to romantičan smešan, a oni zapinju i pravdaju se jednostavno: „Smešan je“. Nižem pitanja: „Da li je to što je romantičan smešan ružno?“ Viču svi u glas da nije. Na pitanje da li je neko od njih romantičan, ćute ili resko razvlače: „Neeeeeee!“

Čupam se nekako, uvek na sopstveni račun, pa objašnjavam da su romantični oni što mnogo polažu na osećanja, vode se njima, nije ih sramota da ih pokažu, ne misle da su smešni ako izraze nežnost, uznemirenost, povređenost, ponos, radost, ljubav, čežnju... neguju maštu i njome kao i snovima i sanjarenjem katkada udese stvarnost. Pa dodajem ponosno da sam romantična i da ne mislim da sam u svemu tome smešna. Onda kao nekakva zaraza, razliju se osmesi po učionici, osećam da sam ih malko ohrabrila. Pitam: „Da li je sramota biti romantičan?“ Dvoume se, pokolebani su, nisu više sigurni šta da odgovore, ali ipak se slože da jeste sramota biti romantičan. Ne znaju zašto. „Ima li sad nekog ko je, možda, ipak romantičan?“, preslišavam ih još jednom. Prva ruka je ponosno podignuta, a za njom još nekoliko. Gledaju me odlučno romantično osmehnuti. A meni milo, jer znam da smo svi mi bar trunčicu romantični. I znam da to nikako nije smešno. A mene, eto, nije ni sramota.

Različitosti

Nekako sam nakoso vaspitana. Po svoj prilici, biće da je baš tako. A i na ovaj svet sam došla ne glavom, već laktom. Tako sve od početka gledam i naopačke, i naglavačke, i ulevo, i udesno, uvis i nadole. Pa kad mi se suze vidna polja, a ja se napregnem, pa gledam što dalje i što šire jer se samo tako ide napred. Ako treba, i dvogled u ruke uzmem pa gvirnem i iznad brda i pod brdom. Ne sudim dok sve ne prevrnem, u glavi!
Različitosti su me vazda privlačile. Jer sam u njima pronalizala ono što nemam ili ne umem. Kao mlađa, bila sam strašno stroga. Prema svemu. I prema sebi. A strogost je, baš kao i jednostranost, manjak samopouzdanja.
Danas smo još jednom utvrdili lekciju – Balkan ne podnosi različitosti, a strogost se svela na nasilje. Konzerva, ponavljam! Konzervirali smo se u gomilu lažnih vrednosti pa se plašimo i sopstvenih senki! I to samo zato što nismo čvrsti u onome na šta su se danas ovi divlji dečaci u trenerkama i sa kapuljačama na glavama pozivali. Bilo bi zanimljivo anketirati sve te dečake što su danas pohapšeni po beogradskim ulicama i priupitati ih iz kakve porodice dolaze, gde žive, kako žive, koliko puta su gledali kako im otac prebija majku, u koga veruju, šta ih čini pravoslavnim hrišćanima, šta je ljubav, šta je homoseksualac, šta muškarca čini muškarčinom, a šta porodicu porodicom... Da li bi iko u ovoj zemlji smeo da objavi rezultate takve ankete?
Moj prijatelj je gej. Savršen prijatelj, neko na koga mogu uvek da računam, s kim se sjajno zabavljam. On odlično ume da prevrće stvari i premeće tačku gledanja po svim mogućim uglovima. Zaljubljuje se i odljubljuje, pati, strepi, voli, na isti način kao i oni što nisu gej, možda i silnije od njih. Ništa mu nije pomoglo što je stručnjak u svom poslu kada se čaršijom prošuškalo da se zaljubljuje u osobe istog pola - dobio je otkaz pun nedovoljno ubedljivih argumenata i neosnovanih zamerki. A onda je stihijski krenula ujdurma oko nalaženja novog posla, izvlačenje iz bule jer se poput svih nas na Balkanu debelo uglibio u kredite. A ova čaršija je mala i lako se dozna da bivši šef što je otkaz potpisao gunđa: „Samo kad sam se ove pederčine otarasio!“ Mene ova nepravda boli jer je on iznad svega i pored svega ljudina! A naše prijateljstvo ni na koji način ne remeti moju naklonost testosteroncima niti želju da svijem sopstveno toplo i šuškavo porodično gnezdo, niti remeti bilo koga drugog na bilo koji način.
Zbog svih ljudina koje zbog različosti strepe dok koračaju ulicama ovog grada, što su razapeti svakodnevnim preslišavanjima odaju li svojim oblačenjem, pokretima, govorom da su različiti, što u obilju neizvesnosti moraju da se rvu sa još jednom neizvesnošću više, danas se pozivam na dugu, danas navijam za njih! A vidici na Balkanu, po svoj prilici, moraju da se šire silom!