Granice ne postoje, optimizam je opredeljenje, a sreća odluka

       Joga se u mene zaljubila pre nekih sedam godina. Da, ona u mene, ja sam kasnije shvatila da sam zaljubljena u nju, tek onda kad nisam uspevala da svoje obaveze uskladim s terminima (to, kako ja volim da ga nazovem, kasno paljenje prati me u životu vazda).

       Anetini časovi bili su oda smejanju. Vežbale smo i beskrajno se smejale, pa sam uz tu potpunu opuštenost neverovatnom brzinom savladavala poze (asane) i samu sebe iznenađivala. Bila je to jedna od mojih čuvenih faza kada, po ko zna koji put, odlučujem da svoj život iz korena izmenim, pa se natrpam obavezama na sve strane (da zamajam ludu glavu i dobijem potvrdu da mi je život sadržajan i smislen, jer se vazda oko toga preslišavam). Ni najmanje mi nije bilo teško da subotom odjurim na jogu na jedan kraj grada, pa pravo sa joge na drugi kraj grada na salsu. Osvajala sam nešto sasvim novo, punila se svežom i do tada nepoznatom energijom i osećanjima. Nažalost, mnogi, i dan danas, kada pomenem jogu, naboraju svoja lica i coknu skoro neprimetno kao da im pričam o hvatačima snova, isterivačima duhova ili nečem strašnom i neprimerenom. Aneta me jе naučila da je naše telo gipko onoliko koliko mu dozvolimo. O duhovima, bogovima i silama nemerljivim nikada nije bilo reči.

       Sa novom školskom godinom uvek ide i novi raspored časova. Moji časovi i Anetini termini joge su se razišli. Pokušavala sam nekako da svoje obaveze opet postrojim u vrstu u kojoj bi sigurno mesto bilo i za jogiranje, uz sjajnu dozu smeha, ženskog ćaskanja, neizbežnog ogovaranja, jedne sjajne lakoće u svemu. Nisam uspevala u tome, joga mi je izmicala. Ne, izmicalo mi je vreme, joga me je čekala.

       Lazini časovi bili su potpuno drugačiji. Red, rad i disciplina. A ekipa je mahom bila starija. Mnogo starija od mene. Laza nikada nije pokazivao saosećanje sa nekim ko nešto ne može da uradi, što sam doživljavala kao prekor i vazda mi je bilo neprijatno. Doživela sam šok, ali i oduševljenje kada su bake i deke bez ikakvih poteškoća, na časovima joge, izvodili stoj na glavi. Nisam se usuđivala da pokušam, ubedivši sebe da je to u mom slučaju nemoguće. Malo su mi red, rad i disciplina bili tesni i sva ta ozbiljnost, pa sam pronašla 101 razlog da prestanem da idem na časove joge kod Laze iako sam ga smatrala sjajnim instruktorom. I bilo me je sramota što sam najmlađa, a ne mogu da stojim na glavi. Ni sa Lazom nikada nismo pričali o duhovima, bogovima i silama nemerljivim. A te bake i deke oko njega naučile su me da su granice u nama samima, da smo ograničeni onoliko koliko sami sebe ograničimo. U glavi. Ili srcu.

       Drugovanje sa Lazom nastavila sam nakon duže pauze. Sasvim slučajno, iako u slučajnosti ne verujem. Bilo nas je četvoro-petoro u grupi i svi smo bili početnici (doduše, ja treći put). Laza je bio još nepopustljiviji po pitanju rada, reda i discipline, a mi smo brzo učili, prevazilazili sopstvena ograničenja i uživali u svemu tome. Neke položaje i dalje nisam pokušavala da uradim ubedivši sebe i uporno ubeđujući sve oko sebe da je to nemoguće. A jedino čega je trebalo da se oslobodim bile su – granice koje sam sama sebi postavila i – strahovi. Počela sam da uživam, prvi put u životu, u redu, radu i disciplini.

       Po principu nestalnosti, uvek i u svemu, zbrisala sam od joge kada je stvarnost počela opako da me reže u jednoj beogradskoj redakciji dnevnih novina. Po dobrom starom oprobanom receptu izgovora, počelo je da mi nedostaje vremena, da ne stižem na treninge, da i kad stignem, ne mogu da se prepustim trenutku (a u jogi nema važnijeg principa do onog – SAD I OVDE). Redakcijska nepredvidljivost izbila mi je iz ruku sva užad i odjednom više nisam ja bila ta koja je upravljala svojim vremenom. O jogi sam često pričala. Nedostajala mi je neizmerno, ali ništa nisam preduzela da je vratim sebi.

       Nakon višemesečnog pregovaranja, nagovaranja, dogovaranja, razmatranja, promatranja, joga se vratila u moj život. Ne, vratila sam se ja jogi. Na najlepši, najtananiji način.

       Maša je spojila u svoje časove sve ono čemu su me učili Aneta i Laza i obojila ih jednom divnom bojom potpune, bezrezervne podržavajuće note. Podstakla me je da razmišljam o jogi na drugačiji način. I zarazila me sasvim. Nenametljivo, sa istančanim osećajem da te pogura kada posustaneš, otkrila sam uz Mašu čaroliju prevazilaženja sopstvenih ograničenja. Zapravo, uverila me je sasvim da granica nema, da se sve da promeniti i pomeriti, strpljenjem i upornošću.

       Uz jogu sam spoznala da je disanje iskon života, ritam-mašina ljudske biologije. Ako ritam nije valjan, ispadaš iz igre, padaš i teško se dižeš. Dok dišeš i pronalaziš sopstveni ritam, važno je da širom otvoriš pluća, jer samo dubok dah može da udahne ljubav, i samo tako ljubav može da se podeli. Disanjem hraniš svaki delić svoga tela, ali i duše. Tako, uspostavljajući ritam, udišeš harmoniju, a ona usglašava i usmerava misli i osećanja.

       Joga me je naučila i da sreća ne zavisi od okolnosti u kojima se zadesimo, sreća je naša odluka. Srećni smo samo onoliko koliko sebi dozvolimo. Neodvojivi prijatelj sreće je optimizam. A optimizam nije nešto što nam u nekom trenutku neko ćušne u džep, to je, takođe, opredeljenje, princip kojeg se prihvatiš, slediš ga, neguješ, doteruješ i popravljaš, i u tome uživaš. Joga me je naučila i da se problemi ne neguju, već rešavaju. Kada mi je jednog treninga Maša predložila da pokušam da uradim stoj na glavi, bez trunčice dvoumljenja sam pristala. I uspela. Na trenutak nisam sebi verovala jer sam prevazišla granicu koju sam davno nekada na Lazinim časovima sebi postavila i negovala je godinama. Blaženo je osećanje koje to pomeranje okova izaziva.

       Pomerajući ograničenja i udišući harmoniju, osvestila sam da je ljubav ključ za plovidbu kroz život. Šta god da činim, čime god da se zamajavam, kako god da trošim vreme, zarađujem novac, osvajam vrhove ili tonem u najdublje dubine, ja volim. Volim život, ljude oko sebe, volim svet, volim sebe, volim jogu.

       Upornost, strpljenje, optimizam, ljubav ulančaju neminovno i zdravlje, pa je sreća još veća, a optimizam čvršći.

        Probajte, lako je!